Неколико чињеница: На пример, у лондонском листу ,,Индипедент’’збележено да је Алија Изетбеговић масакрирао сопственин народ ради задобијања светских симпатија и призивања војне интерв енције. Пољски лист ,,Впрост’’је био конкретнији и објавио је да Изетбеговић инспирисао злочине на Маркалама. Поштоваоци истине се сећају да је француска телевизија (ТФ1) потврдила да су муслимани испалили мину на Маркале и да су, при том, показали фотокопију Овеновог писма Бутрос Бутрос Галију у којем се то наглашава. Хајс Вер, британски бригадни генерал, командант снага штаба УН у Босни, отворено је рекао: ,,Муслимани, а не Срби, ‘даве’ Сараjево’’. Филип Морион је упозорио свет да ,,муслимани не желе укидање блокаде Сарајева, будући да се Влада БиХ плаши да ће људи напустити Сарајево и да ће свет престати да се интересује за рат у Босни и Херцеговини ‘’. PRVI KOMENTAR: У вези Сребренице, у својој књизи ,,Неоружани облици агресије'', бивши портпарол Војске СРЈ указује нам на следеће: Понеко понегде, из неких посебних разлога, објави сурову истину, иако је био учесник рата против Срба. Тако је урадио и Ибран Мустафић, један од оснивача СДА из Сребренице. Првог јунa 2014. године објвљено је његово јавно признање: ,,Сами смо убили својих 1.000 муслимана у Сребреници''. Био је потом још прецизнији: ,,Између 500 и 1.000 Бошњака из Сребренице најмање је убијено током пробој ка Тузли у јулу 1995. године, зато што су постојли спискови оних који ,,ни по коју цену не смеју живи д се докопају слободе''. Према његовим речима, списак је правила сребреничка мафија (уско војно и политичко руководство у Сребреници), која је од 1993. године била ,господар живота и смрти''. Додао је: ,,Да сам могао да судим Насеру Орићу у Хагу, ј бих му зa злочине нaд Србима пресудио нaјмње 20 година затвора. Али, за злочине над сународницима пресудио бих му најмање 200.000 година. Он је најодговорнији што је Сребреница постала највећа мрља у историји човечанства. Он је и 1993. године, када је та енклава умало освојена, побегaо из Сребренице. Побегао је и 1995. године. Међутим, Мустафић је рекао и нешто за људски род важније: ,,Сребреница је апсолутно договорени геноцид између међународне заједнице и Алије Изетбеговића, односно између Изетбеговића и тадашњег председника САД Била Клинтона. зато је за мене много већи злочин од оног почињеног јула 1995. године био тренутак када је у Меморијални центар закорачио Бил Клинтон. То је био тренутак када се злочинац вратио на место злочина''. У ставци 146 на страни 145 већ наведене књиге стоји следеће: Истакао је (Ибран Мустафић( и да постоје велике манипулације именим жртава у Сребреници:,,Знам да је на том списку отац који је изгубио сина, с тим што сина уопште немa међу убијеним или несталима. Слично је и са човеком који је умро у Холандији, води се у групи несталих. Многи су се на то одлучивали зато што нису имали средстава за живот или уопште нису имали радни стаж. Друго, Сребреница је од 1993. до 1995. године демилитаризована зона. Па, откуда онда толико бораца инвалида?'