U školskom rečniku autora Dževada Jahića reč „đikan“ tumači se kao „seljačina, neotesani mladić, obično pravoslavac brđanin, stočar, čobanin, bosanski pravoslavac četničkog porekla koji je genetski četnik“. Kao primer se navodi rečenica: "Poklaše nas đikani". Tumačenje reči „balvangrad“ pežorativno je predstavljeno za naselja poput Sokoca, Han Pijeska, Pala i Rogatice, a pridev „balvangradski“ koristi se za mentalitet. Tako se opisuje kao „sirov, dinarski, uglavnom onaj pravoslavni ruralni u Bosni“, a kao primer podrugljivog korišćenja navode se primeri „balvangradski intelektualci“ ili „balvangradska revolucija“, uz dodatak u zagradi - Karadžići, Ostojići, Mladići i slično.
rečniku nema reči „ustaša“, a „četnik“ nije predstavljen kao pripadnik pokreta već „srpske vojske koja je kroz historiju počinila velike zločine nad bošnjačkim stanovništvom“, a „četnikuša“ je „pripadnica srpske vojske“, ali i „Srpkinja u Bosni sklona nacionalnoj mržnji i netrpeljivosti“. Dok je u Rečniku srpskog jezika reč „džihad“ predstavljena kao islamski verski rat protiv muslimana, u Školskom rječniku bosanskog jezika to je „rat za odbranu vere“. Za Aladžu, džamiju u Foči, autor za primer daje rečenicu: „Vrhunac četničkoga divljaštva i katunskoga primitivizma je rušenje Aladže u Foči.“ Za reč „granatirati“ primer je rečenica: „Četnici su granatirali čitavu Bosnu, mučki, zločinački, da tome zločinu nema premca u novijoj istoriji“, a primer za reč klati je „četnici kolju“.
Misli m ovo je stvarno sramotno na ovakav nacin se obracati jednom narodu...
Prikaži sve komentare (514)