Ekspert za Kavkaz Stefan Meister: Ključ za rješenje sukoba u Nagorno-Karabahu je u rukama Moskve
Stefan Meister je njemački politikolog čiji se rad fokusira na istoriju istočne Evrope. Bio je direktor Robert Bosch centra za srednju i istočnu evropu, Rusiju i centralnu Aziju. Od 2019. je na funkciji direktora Kancelarije za region južnog Kavkaza Fondacije Heinrich Böll. U intervju za Deutsche Welle komentarisao je aktuelni sukob između Azerbejdžana i Armenije.
Od ove nedjelje, nakon što je decenijama tinjao, sukob oko Nagorno-Karabaha prerastao je u teške borbe između armenske i azerbejdžanske vojske? Jeste li iznenađeni?
Malo sam iznenađen intenzitetom eskalacije, ali ne i činjenicom da je situacija eskalirala. Vojni sukob se priprema već sedmicama, a retorika je zaoštrena posebno na azerbejdžanskoj strani. Prethodnih sedmica izvršen je neki vid mobilizacije i priprema za novi rat, a na kraju su došli oštri tonovi i sa armenske strane. Bilo je jasno da će se u dogledno vrijeme nešto dogoditi.
Ujedinjene nacije Nagorno-Karabah 1993. priznaju kao dio Azerbejdžana. Turska sebe vidi kao zaštitnicu Azerbejdžana i obećala je vojnu podršku. Da li je Ankara na "pravoj" strani?
Shodno međunarodnom pravu naravno da je Azerbejdžan u pravu. Nagorno-Karabah i sedam drugih teritorija, koje su anektirali Armeni, su državne teritorije Azerbejdžana. Jermenija s druge strane insistira na pravu na samoopredjeljenje naroda i ukazuje na to da je Nagorno-Karabah većinski naseljen Armenima. Azerbejdžanska vlada je u međuvremenu naročito frustrirana, s obzirom da se pregovorima posljednjih godina, s njihove tačke gledišta, nije postiglo ništa. U tom smislu Turska je zaista na "pravoj strani", jer podržava principe međunarodnog prava. Ali, ono što sada prije svega vidim jeste to da Ankara svojom retorikom i isporukom oružja Bakuu više doliva ulje na vatru nego što doprinosi mirnom rješenju.
Intervju u vezi sa ovim konfliktom teško da može da se vodi bez da se pomene uloga Rusije. Kako ocjenjujete ulogu Moskve?
Rusija je odlučujući igrač. Moskva sebe vidi u ulozi "poštenog posrednika" i smatra se neutralnom. Ali, neutralnost ide toliko daleko da Moskva, na primjer, isporučuje oružje objema stranama. S druge strane Rusija ima vojnu bazu u Armeniji i samim tim je sila zaštitnica te zemlje. Stoga se situacija neće smiriti i postići prekid vatre bez saglasnosti Moskve. Ali, i Turska se u ovom momentu veoma snažno pozicionira i bit će vrlo interesantno kako će Moskva na to da reaguje.
Šta Vi mislite?
U zvaničnim izjavama iz Moskve se kaže da Ankara treba da se suzdrži i ne doliva ulje na vatru. A da bi naglasili to što su izjavili, već je, između ostalog, bilo i razgovora sa predsjednikom Recepom Tayyipom Erdoganom. Ne mogu da zamislim da Turska želi da uđe u otvoreni sukob s Rusijom. Drugim riječima: Turska će u jednom trenutku da popusti, a Rusija će na kraju ponovo da pokuša da izdejstvuje prekid vatre između zaraćenih strana. S obzirom da su emocije dostigle tačku ključanja i u Armeniji i Azerbejdžanu to neće biti lak poduhvat.
Pokušaji Evropske unije (EU), Armenije i Azerbejdžana da poguraju mirovno rješenje, koncentrisani su od 1990-ih godina na rad "Grupe iz Minska". To je udruženje 13 država pod patronatom Organizacije za evropsku bezbjednost i saradnju (OEBS). Koje još mogućnosti imaju Evropljani u ovom konfliktu?
S jedne strane, Francuska predstavlja Evropljane u ovom formatu. S druge strane, njemačka kancelarka Angela Merkel je već telefonirala i sa armenskim premijerom Nikolom Pashinyanoom i sa azerbejdžanskim predsjednikom Ilhamom Aliyevim. Dakle, postoji ako ništa pokušaj EU da se komunicira na diplomatskom nivou. Ali, EU u tom regionu ne igra ključnu ulogu i samim tim ima malo sredstava pritiska. U Bakuu više jednostavno ne vjeruju da će format iz Minska dovesti do bilo kakvog napretka.
Postoji li na evropskoj strani jasna linija, na kojoj strani stoji?
Retorički EU je na strani Bakua, ne priznaje Nagorno-Karabah i pledira za integritet države Azerbejdžan. Istovremeno se konstantno diskutuje o pravu na samoopredjeljenje naroda i time pokušava prikazati kao neutralan akter, koji želi da posreduje između dvije strane. Međutim, pitam se koliko je Evropljanima uopšte bitan ovaj konflikt i zar nisu posljednjih godina bili zadovoljni statusom quo. Evropska unija je u ovom sukobu koji ima ogroman konfliktni potencijal, bila suzdržana. Isto je i sa Sjedinjenim Američkim Državama, koje zajedno sa Rusijom i Francuskom predsjedavaju "Grupom iz Minska". To je dalo prostora Turskoj da uleti u ovaj vakuum. No, na kraju se ovaj konflikt i njegovo rješavanje prepustio manje-više Rusiji.
Ponovo ucjene i prijetnje putem HDZ-ovih glasila u slučaju potvrde presude Kovačević
Erdogan o Aliji Izetbegoviću: Hrabri vojnik i vođa koji je poveo svoj narod do nezavisnosti
