Išao jednom prosijak po gradu proseći po šaku riže da preživi,jednom prilikom naiđe car sa svojom pratnjom kroz grad, čuvari pustiše prosijaka da priđe caru, prosijak se pokloni caru i zamoli ga da mu nešto da od svo bogatstva.Mudri car ga upita šta bi to prosijak mogo njimu da pokloni.
Prosijak se začudi na to pitanje i zavuče ruku u džak naprosite riže i izvadi jedno zrno riže.
Car uze zrno riže i izgovori: Neka te Bog nagradi po veličini tvoje duše, zatim naredi čuvarima da udalje prosijaka
Ostade tako prosijak u čuđenju i sa puno loših misli prema surivom caru.
Dođe u svoj dom da skuha naprositu rižu, i jedući skuhanu rižu umalo slomi zub na jenom i jedinom zlatnom zrnu riže. Stara kineska priča