Zima je idealno godišnje doba za ćeteniju, večernja druženja i ašikovanja
Bošnjačka zajednica kulture Preporod u Zenici organizuje večer ćetenije koju na tradicionalan način u bosanskoj nošnji pripremaju članice udruženja, a komad poslastice dobiju svi prisutni.
Za ćeteniju su vam potrebni tek šećer, brašno, voda, limun i malo ulja. U razgovoru za Klix.ba član nadzornog odbora BZK Preporod i aktivista za očuvanje tradicije Bošnjaka i naroda u BiH Mirza Husetić otkrio je način pripreme tradicionalne ćetenije.
"Dan prije pripreme potrebno je brašno upržiti dok ne dobije zlatnožutu boju te ga ostaviti da odmori preko noći. Sutradan se u vodu stave šećer i limun te se dobro ukuha u agdu. Maje (kuharice) uglavnom znaju kada je vakat da se agda skine s vatre, da li to bilo po boji agde ili liniji koja ostane kada kašikom prođu kroz agdu. U nauljenu tepsiju se istrese agda, a zatim se stavi u snijeg i miješa dok se agda ne stisne da se može uzeti u ruke. Nauljenim rukama se digne stisnuta smjesa u jednom komadu i od nje se napravi krug, đevrek, koji ne smije pući. Više puta se presavija u tzv. osmice, da se učvrsne, a onda opet u ledenoj sobi na sofri raspe se uprženo brašno i đevrek se razvlači i prevrće sve dok se ćetenija ne uredi", govori Husetić.
Ono što je specifično za ćeteniju jeste i pjevanje tokom njene pripreme. Maje ili kuharice tokom razvlačenja đevreka pjevaju:
"Raspi nam se raspi šećer ćetenijo kao što je brada našega imama. Tebe su pravile naše drage majke, naše drage majke, ponosne Bosanke. Momci alčak bili, šećer posolili, posolili pa se sami počastili."
Prema pričama iz davnina, ćetenija se pravila radi ćeifa uz večernje druženje, a često i za početak ašikovanja.
"Ukusno je kad se jede, topi se u ustima i stvara se karamel. Jelo je koje se prenosi s generacije na generaciju, pravilo se i na selima i u gradu. Preporod, da bi sačuvao ćeteniju od zaborava i očuvao je kao nematerijalno dobro BiH, već 15 godina organizuje tradiconalne večeri ćetenije. Ona je naša, bosanska, baš kao i sevdalinka i bosanski ćilim. Dužni smo da je sačuvamo od zaborava. Obaveza nam je da prenosimo ljepote i bogatstva Bosne mladim generacijama. Kada prestanemo prenositi, past će u zaborav kao da nikada nije bilo ni nas. Volimo, čuvajmo, njegujmo i ne stidimo se naše tradicije", zaključio je Husetić.
